Jelena Stijak, diplomirani psiholog, lajf kouc, homeopata.

Zavrsila je sledece skole i edukacije:
London International College for Homeopathy, Univerzitet  Singidunum - Fakultet  za  medije i  komunikacije (departman za psihologiju),  edukaciju za psiholoskog savetnika Life couching kliring metodom, edukaciju za trenera razvojnih vestina, trening EFT metode. Prakticar je  Bahove  cvetne  terapije I  stepena i  supevizor u homeopatiji. Trenutno  je  na  cetvorogodisnjoj  edukaciji  za  telesnog  psihoterapeuta. Zavrsila je seminar o tumacenju  snova  trodimenzionalnom  integrativnom  metodom  i  provela preko 200 sati u radu iskustvenih grupa pod supervizijom dr Mirjanje Djurdjevic.
Poseduje  visegodisnje   iskustvo u  psiholoskom  savetovanju, edukaciji i coachingu. U svojoj profesionalnoj    karijeri bavi se radom sa svim uzrastnim grupama u oblasti psihosomatskih tegoba kao i resavanja  simptoma      kao sto su nesanica, nedostaatak energije, koncentracije, problemi u komunikaciji, depresija itd.
Neguje holisticki pristup, te se spisak tegoba ne moze ograniciti, jer svaku osobu posmatra u celini, bez obzira    da li se trenutna tegoba nalazi na nivou mentalnog, emotivnog, duhovnog ili telesnog funkcionisanja.
Bila je dugogodisnji  predavac  i  mentor  u  klinickom radu  pri  homeopatskoj  skoli  SIMILLIMUM a  trenutno  je  organizator  seminara  eminentnih  gostujucih predavaca  iz  inostranstva  u  oblasti  homeopatije.
Vodi  Radionice  na  temu  rada  u  grupi, resavanja  konflikta  u grupi, asertivnosti, neverbalne  komunikacije, zivotne vizije itd.
U svom  homeopatskom  i  psiholoskom  radu  redovno  koristi  tehniku  analize  snova  za  dobijanje potrebnih      uvida i informacija,  sto predstavlja deo holistickog pristupa klijentu.
www.lumina-centar.com

Casopis Sensa: Homeopatija i Snovi

Homeopatija je holisticki, potpuno prirodan i bezbedan sistem lecenja koji leci “coveka u bolesti a ne bolest u coveku”, odnosno uzrok oboljenja, a ne posledicu su definicije koje cesto mozemo procitati. A da bismo otkrili pravi uzrok bolesti, moramo se uz saradnju  pacijenta, spustiti  u  njegovo nesvesno, koje se u homeopatiji najcesce istrazuje kroz pacijentove snove i strahove. Nakon  dijagnostifikovanja  uzroka, homeopatskim lekovima podsticemo sopstvene snage organizma, nasu vitalnu silu da se na najprirodniji i najnezniji nacin izbori sa bolescu
“Razgovor izmedju homeopate i pacijenta se u velikoj meri razlikuje od razgovora izmedju lekara  klasicne  alopatske medicine i  pacijenta”, kaze nasa sagovornica Jelena Stijak iz udruzenja homeopata Simillimum. Mi necemo zanemariti nalaze i dijagnoze lekara, ali  cemo ih  posmatrati  samo kao posledicu mnogo dubljih poremecaja pacijentove “zivotne sile” koje treba otkriti i izleciti kako bi se bolest povukla. Prvi intervju sa pacijentom je od najveće vaznosti i on ponekad potraje i do dva  sata. Homeopata  ce  pokusati  da  na  detektivski  nacin istrazi  pacijentove  najdublje  porive, zudnje, navike, Radi sklapanja tog mozaika o pacijentovom emotivno-mentalnom stanju, posmatramo i vrednujemo i mnogobrojne  vazne  aspekte (kao sto su snovi i strahovi) ali i naizgled skoro nevazne detalje  kao sto  su: znojenje, navike  u  ishrani i spavanju, mimika,  gestakulacija,  averzije, opsesivne radnje. Sve sto otkrijemo o pacijentu uklapamo u jednu sliku o toj osobi i onda kroz nasu alatku – REPERTORIJUM tragamo  za  lekom koji je „slika“ samog pacijenta. U toj velikoj knjizi  nalaze  se  grupisani  svi  simptomi  i  grupe  lekova  kojima  se  lece  odredjeni  poremecaji. Svaki  od karakteristcnih simptoma mi provucemo kroz analizu pri tom koristeci brojne  MATERIA MEDICA-e sa  opisima  lekova, trazeci  odredjenu  remediju koja ima najslicnije karakteristike  slici  koju smo  stvorili o tom  pacijentu. Naglasavam  da  homeopata  nece  „zdravo za gotovo“  prihvatiti  da mu pacijent servira sliku i uobicajene odgovore koje ima. U tom kontekstu, kazacemo: lepo je to sto se vi hranite makrobioticki ili idete na jogu, ali nas zanima koja je to hrana za kojom vi u potaji zudite, sta grickate ili pijuckate krisom i od samog sebe, koje  su to aktivnosti  koje vama  zaista  prijaju iako znate da one bas nisu dobre za vas?
Jos je Aristotel rekao da snovi, osim sto mogu na neki nacin predvideti buduce dogadjaje, mogu unapred  dijagnostikovati somatska  oboljenja i  to mnogo pre njihovog manifestnog ispoljavanja. U tom svetlu, homeopatski intervju ne propusta da od pacijenta dobije informacije o kvalitetu i vrsti njegovih snova?
– Pri stvaranju „slike“ pacijenta (mi ne koristimo izraze dijagnoza i anamneza), snovi predstavljaju veoma znacajan pokazatelj u kom  pravcu  treba traziti  lek, narocito ako su  izrazito  upecatljivi, kosmarni, ako  se  ponavljaju u  serijama  i  varijacijama  ili  ako  pacijent odredjenim  snovima  daje istaknutu vaznost. San se u homeopatiji ne posmatra kao izdvojena celina vec uvek samo u sklopu totaliteta simptoma. Ali  homeopatija  se ne bavi snovima,  na  nacin  na  koji  to  rade  psihoterapeuti. Mi  ne  ulazimo  u  tumacenja  snova  i  ne  krademo  „zanat“  psihoterapeutima.  Karakteristika homeopatije je da ona ne daje nikakve dijagnoze, nista ne koriguje kod coveka. Nama je samo  bitno  da  coveka  dobro  cujemo  i  razumemo  kako bismo otkrili taj centralni poremecaj koji se ispoljava u zdravlju pacijenta na  mnogobrojne  nacine  u  zavisnosti  od toga da li  je osoba  sklona  da svoje konflikte „materijalizuje“ kroz alergije, respiratorne probleme, cireve na organima  za varenje ili kardiovaskularnea oboljenja. Da  bismo  to otkrili, moramo da steknemo i  zadrzimo  apsolutno  poverenje  pacijenta. Kada  govorimo  o  snovima  kao  jednom  od  „putokaza“  ka  tom  našem centralnom mentalno-emotivnom problemu, san treba da se uklopi u tu karakteristicnu „sliku“ pacijenta, to jest u totalitet simptoma te osobe. Ako se san jos i kao sema ponavlja kroz ceo slucaj, onda je to nama od velikog znacaja. Snovi predstavljaju veliki deo razgovora sa homeopatom, jer su odraz naseg nesvesnog, a homeopatija upravo u toj riznici nesvesnog traga i za uzrokom bolesti i za lekom za istu bolest. Bitan je i kvalitet i  nacin samog spavanja. To klasifikujemo u generalne (opste) simptome. Kada se budi, da  li  uvek u  isto vreme, isprekidanost, kvalitet  spavanja  (da  li  se mnogo prevrce, hrce, skrguce zubima, prica u snu, mesecari…), u kojoj poziciji spava i tako dalje.
– Kada kazete da se snovi pacijenta uklapaju u njegovu „sliku“ i dopunjuju sa ostalim pokazateljima njegovog emocionalnog stanja, mozete li nam dati neki primer?
– Nedavno sam imala pacijentkinju cija je osnovna „tema“ u zivotu – borba. Kako na poslu tako i u kuci ona stalno dozivljava  neke  polukonfliktne situacije. Uvek je napregnuta i u stavu odbrane, spremna na udarce. Kada govori o svojim problemima, cesto koristi uzrecicu: Moram da se izborim za to i to. Njena deluzija je da sve mora da osvoji borbom. Ona  sanja da  su  joj  ukrali  novcanik. Vecina  ljudi  bi u toj  situaciji  bila ljuta,  uplasena, zbunjena, a ona se umesto toga bori sa tim lopovom, otima se i tuce oko novcanika. Cak i kad opisuje fizicke simptome  svoje  bolesti, ona  opisuje kako se sa njima bori. Njeni snovi su nama jako znacajni kada gradimo sliku o njoj. Na ovom primeru je jasno vidljivo koliko su na dubljem nivou nasi snovi   komplementarni  sa   nasom   realnoscu. Zato  mi  mnogo  paznje   poklanjamo  snovima,  strahovima,  navikama  koji   su  bas   za  tu  osobu karakteristicni. To cesto moze biti nesto sto pacijent kod sebe ne  primecuje a  ti  simptomi su  nama  veoma  znacajni. Na primer, malaksalost  je  u gripoznom stanju redovna, ali sta je sa osobom koja u takvom stanju uvek postane veoma aktivna ili se sasvim povlaci od sveta?  Organi  su mesta na kojima se locira trauma u zavisnosti od karaktera, naslednih sklonosti i spoljasnjih okolnosti, tako da dvoje koji su, na primer, preziveli istu vrstu traume (npr. saobracajni udes, silovanje ili razvod braka) drugacije ce reagovati, pa ce se i tegobe kod jednog, manifestovati strahovima, napadima panike ili glavoboljom, kod drugog grcevima u zelucu, kod treceg osecajem gusenja. Klinicka slika tegoba veoma je siroka, jer svaki covek je „prica za sebe“ i za svakog je potrebna, cak i ako je isti lek u pitanju, drugacija potencija. Kako ce se bolest razvijati zavisi od naravi pacijenta i  Haneman smatra da je posmatranje pacijenta cesto mnogo vaznije od onoga sto on prica o sebi. To mogu biti neki  na  izgled  sasvim  nevazni  detalji,  poput vrste kaslja, tj. da li se pacijent pri kaslju savija napred, drzi se za grudi, da li je pri tom zajapuren, bled, uplasen itd. Pacijenti  se cesto zacude  kad dobiju lek koji odgovara odredjenom tipu licnosti, jer ne mogu da poveruju da imaju takve osobine. Ne uklapa im se sa slikom koju oni imaju o sebi.
– Mnogi ljudi tvrde da nikada ne sanjaju. Da li vas to ometa u formiranju „slike“ o pacijentu?
– Da, pacijenti  cesto  (muskarci  cesce) isticu  da nikada  ne  sanjaju  ili  ismejavaju  razgovor  o snovima  i  snove  same  kao  nesto nevazno. Mi ne insistiramo na razgovoru. Nama je i ovakav kategorican stav o sanjanju takodje jedan putokaz ka emotivno-mentalnom  statusu pacijenta. Nekada se ljudi ne secaju svojih snova, ali pamte osecaj koji su imali dok su sanjali i sa kojim su se probudili, a i to je veoma vazno za homeoptsku analizu. Medjutim, zanimljivo je da vec na prvoj  kontroli  nakon  pocetka  uzimanja  homeopatske remedije, pacijenti  mahom  tvrde  da  ne samo sto im se popravio kvalitet spavanja vec pocinju i redovno da sanjaju, tj .pamte  svoje snove. To je za  homeopatu uvek dobar dokaz pravog izbora leka, jer potvrdjuje da pacijent pocinje da dolazi u kontakt sa svojim nesvesnim. Dakle, svaki homeopata ce veliku paznju obracati na poboljsanje kvaliteta spavanja, sanjanja.
– Iracionalni strahovi i kosmarni snovi mogu dakle biti pokazatelj da iako se pacijent javlja zbog psorijaze ili astme, uzrok oboljenja lezi u psihickoj traumi pa na nju treba i delovati homeopatskim supstancama?
– Upravo tako. Simptomatologija je velika i raznovrsna. Ako se na primer, panicno plasite pasa, bitno je i kakvi su ti psi, kako se ponasaju u  vasim kosmarima. Kad neko sanja zmije, mozda ima strah od zmija, strah od povredjivanja ili neke druge  opasnosti, a  to  moze  biti  i  znak da  pacijentu  mozda treba neki zmijski lek. Ljudi  ne mogu da budu  svesni svojih  deluzija, iracionalnih  predstava o stvarnosti. Nedavno sam lecila pacijenta sa jednom uobicajnom bolescu koji je po svim drustvenim paramatrima dobro „uklopljen“ i sasvim funkcionalan. Ali kod njega su postepeno izasle na videlo  izuzetno  i  jake  i  dobro  skrivene  deluzije koje su se odrazile na fizicko zdravlje. Slicne  simptome  manija  smo  pronasli  i  u  porodicnoj anamnezi. On je, srecom, inteligentan covek i spreman za saradnju. Bolje mu je od homeopatskih lekova ali proces lecenja nece biti kratak.
– Pomenuli ste da su deluzije veoma duboko skrivene u nesvesnom. Indijski homeopata Sankaran upravo definise bolest „kao deluziju“. U cemu se njegov homeopatski metod razlikuje od klasicne homeopatije?
– Sankaranov metod je nadgradnja nad klasicnom homeopatskom metodom. Pacijenti cesto uporno sakrivaju svoju sustinu. Vi tada morate da radite sa onim sto imate. Mi ne insistiramo da nam se kaze ono sto covek nikako ne zeli da otkrije ili toga nije svestan, a Šankaran ide „do dna“. On „zadire“ toliko duboko dok zajedno sa  pacijentom ne  sidje do same  njegove  sustine  Iz racionalnog  sveta  cinjenica, polako ali sigurno, uvodi pacijenta u emocije, a  zatim  kroz  deluzije  u  nesvesni  nivo  senzacija  koje neposredno poticu iz izvora lekovite supstance koja je lek za pacijentovu bolest. Grupe nekih lekova imaju karakteristične deluzije. Kad zaroni do tog dna, covek pocinje da govori nekim skoro „neljudskim jezikom“, jezikom svog izvora i on otkriva covekov centralni poremecaj vitalnosti, koja je uzrok njegovog  oboljenja. Ta  deluzija  mora  da se vidi i na  njegovom  fizickom nivou kao sto se „cuje“ i na tom jeziku  kojim  covek  progovara  iz  svoje najdublje  sustine. Tesko je  to  opisati. Treba  takvo  „otvaranje“  videti  i doziveti. Kao da covek vise ne govori iz onog svog svakodnevnog „ja“ vec bulazni. To je momenat  kada sve  maske padaju  i  terapeut  sada  samo treba da slusa i podstice da prica jos i jos. Sateran u cosak, covek ne moze nego  da pokaze  svoju  sustinu  iz  koje on reaguje u svakoj situaciji. Na osnovu toga na koji se nacin  pacijent  u  zivotu  sa  tom  deluzijom  nosi  i  na  osnovu  samog  poremecaja  dobice  tacno  odredjenu  homeopatsku supstancu, odredjeni lek za tu osobu. Ovaj metod iskljucuje  proizvoljna  nagadjanja  i  samo veste i obucene  homeopate  na  osnovu  njega  mogu prepisati remediju iz biljnog, zivotinjskog ili mineralnog carstva.
Prema nacelima homeopatije, biti zdrav znaci „osecati se dobro fizicki i psihicki, ne biti ljut, nikome ne zavideti, radovati se zivotu, ne preterivati ni u cemu, biti u harmonicnim odnosima sa sobom i okolinom“. A to je san svakog čoveka.
Po homeopatskim principima, bolest se sastoji od dva elementa: opsteg poremecaja celog organizma i lokalnih tegoba. Haneman je smatrao da je prisustvo duhovne vitalne sile u coveku glavni pokretac koji uskladjuje telo, duh i razum. Kod bolesne osobe duhovna vitalna  sila  je smanjena, a glavni zadatak homeopate je da pronadje uzrok tome i da odredjenim lekom pomogne pacijentu da se ponovo uspostavi balans.
Homeopatski lekovi su energetski lekovi i svi su prirodnog porekla, najcesce biljnog, zivotinjskog ili mineralnog. Oni u  sebi nose  energiju, a  ne materiju i rade na principu spajanja energija, a ne na principu biohemijskih reakcija, kao sto je slucaj sa klasicnim lekovima. Odgovarajuci lek nema stetnih nus efekata kao sto to moze biti slucaj sa klasicnim lekom.
Duzina lecenja zavisi od mnogo faktora. Na prvom mestu, to je konstitucija samog coveka, njegova nasledjena i stecena predispozicija za bolesti, uslovi pod kojima zivi, to jest da li postoje podrzavajući faktori bolesti… Drugim recima, da  li ce se  neko  izleciti zavisi  više od samog bolesnika nego od bolesti od koje boluje.

                                                                           

Make a free website with Yola